Konkurs za književnu nagradu „Milovan Vidaković”

Redakcija Srpskih nedeljnih novina iz Budimpešte raspisuje

 Konkurs za književnu nagradu

„Milovan Vidaković”

 - za najbolju neobjavljenu kratku priču na srpskom jeziku -

 Pravo učešća na konkursu imaju autori koji stvaraju na srpskom jeziku, bez obzira na državljanstvo i mesto stanovanja. Jedan autor može poslati najviše jednu priču, dužine do 30 redova. Radovi se potpisuju šifrom, a podatke o sebi (kraća biografija, poštanska i elektronska adresa, broj telefona) autori treba da dostave u posebnom kovertu, koji zajedno sa kovertom u kome se nalazi priča šalju kao jednu pošiljku.
Priču treba poslati u četiri odštampana primerka na adresu:

Szerb Országos Önkormányzat

Szerb Hetilap (za književni konkurs)

Falk Miksa u. 3,

1055 Budapest, Hungary

Pristigle radove ocenjivaće tročlani stručni žiri, a u obzir će biti uzete priče koje u redakciju Srpskih nedeljnih novina stignu do 10. decembra 2012. godine.

Autoru najuspelije priče pripašće Nagrada „Milovan Vidaković”, koja podrazumeva povelju sa likom ovog pisca i zlatnik sa likom Svetog Save. Žiri će svoju odluku doneti do 15. januara 2013. godine i objaviti u medijima (Srpske nedeljne novine, sajt RTS-a, sajt Konkursi regiona i posredstvom Udruženja književnika Srbije), a nagrađenom autoru priznanje će biti uručeno krajem januara, na tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji u Budimpešti.

Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti putem imejl adrese: nedeljnenovine@gmail.com

***

Milovan Vidaković (Nemenikuće, 1780 – Pešta, 1841) smatra se začetnikom srpskog romana. Bio je jedan od najčitanijih srpskih pisaca svoga vremena. Detinjstvo je proveo na selu, bez škole, čuvajući ovce i koze. Jedini duhovni uticaj na njega imala je epska narodna tradicija.

Gimnaziju je završavao u Segedinu, Temišvaru i Novom Sadu, a filozofiju u Segedinu i Kežmarku, gde je upisao i studije prava. Za vreme čitavog školovanja Vidaković se izdržavao podučavajući mlađe đake. Naučio je latinski, nemački, mađarski i delimično francuski jezik.

U jesen 1817. godine postavljen je za profesora Srpske gimnazije u Novom Sadu, ali je zbog jedne afere otpušten 1824. Od tada je radio kao privatni učitelj u Temišvaru, Sremskim Karlovcima i Pešti. Često je bio u besparici, a poslednje godine života proveo je u Pešti. Kod njega su stanovali mnogi srpski đaci koji su se u to vreme školovali u mađarskoj prestonici.

Sahranjen je na srpskom groblju u Pešti, a nadgrobni spomenik mu je o svom trošku podigla Matica srpska.

Песнички конкурс ,,Вукови ластари"

Поводом предстојеће манифестације ,,Вукови ластари" која се одржава већ 38. годину у завичају реформатора српског језика, књижевни клуб КУД ,,Караџић" расписао је наградни конкурс за необјављену песму и необјављени циклус песама.

Право учешћа имају песници из Србије, Црне Горе и Републике Српске; а највише 3 песме, или циклус песама треба послати у 3 примерка под шифром.

Решење шифре шаље се у посебном коверту, а жири ће доделити новчане награде за 3 првопласиране песме (7000, 5000,и 4000 динара) док ће за најбољи циклус песама бити уручена награда ,, Стојан Степановић" и новчани износ од 10 000 дин.

Конкурс је отворен до 1. новембра, а рукописе треба слати на адресу:КУД ,,Караџић", Улица Јована Цвијића 12, 15300 Лозница. Награђени ће учествовати на књижевној манифестацији 8. новембра.